ПОСЛОВНИ И ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Упутство за израду семинарског рада

Упутство за израду семинарског рада

Практичан семинарски рад се предаје професору у писаној и електронској верзији. Рад се брани пред предметним наставником. Број бодова остварен на семинарским радовима урачунава се у укупан број бодова при полагању испита.

Тема семинарског рада везује се за пословни систем у коме је кандидат запослен, или за слободно одабрану пилот фабрику-пословни систем. Тему заједнички утврђују кандидат и предметни наставник.

Структуру Практичног семинарског рада чине:

  • Насловна страница,
  • Садржај,
  • Попис слика и попис табела,
  • Сажетак
  • Листа коришћених симбола,
  • Увод,
  • Опис рада,
  • Закључак,
  • Литература,
  • Прилози.

Насловна страница има изглед приказан на следећој слици:

Преузимање насловне странице семинарског рада

 

Садржај рада садржи попис свих наслова и поднаслова рада и страницу на којој започињу.

Попис слика садржи попис свих слика које се налазе у раду и страницу на којој се налазе. Попис табела садржи попис свих табела које се налазе.

Листа коришћених симбола садржи попис свих симбола и њихово значење.

О сажетку

Сажетак заузима значајно место у научном информационом систему. Његов садржај и наслов рада информишу заинтересовану јавност о доприносу и вредностима рада. Пише се на српском и једном страном језику.

Сажетак се пише кратким исказима, којим се формулишу главни доприноси уз назнаку поступака којима су изведени и доказани. Сажетак треба да буде највише 100 до 200 речи.

Сажетак се штампа пре увода, а на светским језицима после литературе.

О уводу

Аутор у уводу објашњава разлоге због којих се рад пише. При томе се укратко описује развој и стање знања конкретног проблема. Затим се констатују чињенице или релације које се морају познавати да би се проблем решио. Такође, може се назначити којим ће се методама решити проблем, и које ће се радне хипотезе користити.

Каснијим упоређивањем стања утврђеног у уводу са стањем наведеним у закључцима утврђују се конкретни доприноси рада, ако то није јасно приказано у резултатима истраживања.

О опису рада

Овде користимо термин опис рада уместо наслова неколико поглавља конкретног практичног семинарског рада, чија је заједничка функција да опише поступке, доказе и њихове реализације. Из тог разлога није могуће прописати или препоручити наслове поглавља рада. Препорука је да се успостави природан редослед тумачења, да би се тако материја боље разумела. Рад се може водити на списку референци. Слике и табеле обележавати по редоследу појављивања у раду. Свака слика и табела поред броја мора садржати и одговарајући назив.

Кондензован стил писања је најчешће прецизан и јасан, па га читаоц више цени. Поставља се питање мере у обиму описа рада. Наиме, ако је рад претерано кратак може довести до тога да га читаоц не разуме. Зато је боље понеку мисао и поновити варирањем форме, него у име концизности, писати неразумљиве реченице.

Туђи текстови, слике и табеле морају бити посебно назначени као цитати. При томе форма цитирања може бити:

/3, стр. 15/,

што значи да је текст, слика, табела или друго преузето из литературе под редним бројем 3. у Литератури, а са странице 15.  преузети текст ставити под наводнике.

Изузетно тежак и компликован поступак треба издвојити и посебно изложити у прилозима или фуснотама, јер би у основном тексту пореметио ритам излагања рада. При писању се обавезно позвати на број прилога.

О закључцима

Закључак рада треба да омогући и убрза ефекте рада. Због тога се у закључцима утврђује стање знања о конкретном проблему након изложеног рада. Упоређујући ово стање знања са оним приказаним у уводу рада констатује се прираштај знања, односно доприноси рада. Предуслов за то је да се закључци напишу јасно и прегледно. Ако се закључци не могу написати, највероватније да такав рад нема смисла тј. нема сврхе ни да се пише. Рад без закључака не обраћа се читаоцима на прави начин.

О прилозима

Прилози су најчешће наставак или допуна рада. Појављују се у различитим формама (доказни материјал, израђена техничка и друга документација, илустративни прилози, који се могу разматрати, недовршене идеје као импликација рада итд.). Све то може бити садржај Прилога рада.