Акредитован студијски програм

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ- 240 ЕСПБ

 

  • Трајање студија: 4 године
  • Број ЕСПБ: 240
  • Звање: Дипломирани инжењер информационих технологија и система
  • Образовно-научно поље: Техничко-технолошке науке
  • Научна област: Информационе технологије

Услови уписа

Право уписа на прву годину основних академских студија имају кандидати који су завршили средњу школу, свих образовних профила.

Кандидат предаје лична документа:

– сведочанства из свих разреда средње школе,

– диплому о завршеној средњој школи,

– извод из матичне књиге рођених,

– уплату за полагање пријемног испита.

За пријемни испит кандидати полажу тест општег знања и информисаности.

Пријем кандидата обавља се бодовањем успеха у средњој школи и успеха на пријемном испиту. Приликом уписа, примљени кандидати добијају на Факултету све што им је потребно за упис: пријавни лист, ШВ обрасце, индекс, семестралне листове, комплет испитних пријава, осигурање студента, чланску карту за библиотеку као и комплет књига за одређен број предмета.

– ТАБЕЛА ПРЕДМЕТА –

I година
Редни број Назив предметаЕСПБ
1.Математика 17
2.Основи рачунарске технике6
3.Основи електротехнике и електронике7
4.Енглески језик 13
5. Основи програмирања7
6.Енглески језик 23
7.Математика 27
8. Увод у Web7
9. Структура података и алгоритми 6
10. Архитектура и организација рачунарских система 7

II година
Редни бројНазив предметаЕСПБ
1.Дискретна математика7
2.Објектно оријентисано програмирање8
3.Рачунарске мреже8
4.Изборни блок 1                              Дигитална електроника                    Интернет технологије7
5. Базе података8
6.Оперативни системи8
7.Нумеричка математика7
8. Изборни блок 2                              Дигитална обрада сигнала            Сигурност и заштита рачунарских система7

III година
Редни бројНазив предметаЕСПБ
1.Објектно оријентисано моделовање8
2.Интелигентни системи7
3.Развој Web апликација и Web дизајн8
4. Изборни блок 3                              Рачунарске телекомуникације            Видео продукција                  Телекомуникациони системи и мреже7
5. Рачунарска графика8
6.Паралелно програмирање8
7.Теорија информација и заштитно кодовање7
4. Изборни блок 4                              Електронско пословање            Пословно право7

IV година
Редни бројНазив предметаЕСПБ
1.Софтверско инжењерство8
2. Изборни блок 5                              Пројектовање информационих система                                Информациони системи у производњи и услугама                                          3Д моделовање и анимација8
3. Изборни блок 6                              Безбедност у системима електронског пословања                                            Рачунарски алати7
4.Изборни блок 7                        Операциона истраживања                    Практикум из основа дизајна7
5.Мултимедије7
6.Изборни блок 8                                  Глобални информациони системи        Пословни информациони системи4
7.Изборни блок 9                                  Програмирање интернет апликација    Развој софтвера7
8.Стручна пракса4
9.Завршни рад8

 

Краћи опис предмета прве године

Математика I

Циљ предмета
Упознавање студената са основним математичким концептима и њиховом улогом и значајем у систему информатичких наука.

Исход предмета

Способност самосталног решавања сложенијих проблема и овладавањем основним принципима математике.

Садржај предмета
Теоријска настава
Векторски простори. База и димензија. Унутрашњи производ, ортогоналност, Грам-Шмитов поступак. Линеарне трансформације. Матрице. Полиномне матрице. Карактеристични полином матрице. Карактеристичне вредности  и вектори. Сличност матрице, инваријанте сличности и каноничне форме. Квадратне форме.
Практична настава
Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад. Векторски простори, примери. Налажење базе. Алгоритам ортогонализације базе. Ранг матрице и инверзна матрица. Елементарне трансформације. Промена базе. Одређивање карактеристичног полинома. Карактеристичне вредности и вектори. Канонички облик квадратних форми.

Основи рачунарске технике

Циљ предмета
Циљ наставе је стицање основних сазнања везаних за принцип рада рачунари и математичке логике.

Исход предмета

Студенти су стекли основна сазнања из основа рачунарских система, принципа Булове алгебре и могућности рачунарских машина.

Садржај предмета
Бројни системи и бројне основе – позициони и непозициони бројни системи. Децимални, бинарни, октални и хексадецимални. Конверзија бројева. Представљање бројева. Представљање негативних бројева. Непотпуни и потпуни комплемент. Аритметичке операције. Сабирање, одузимање, множење и дељење у бинарном бројном систему. Основни појмови и дефиниције везане за граматику  Чомског. Синтакса. Семантика. Кодови и кодирање. Основни појмови. Интерни и екстерни кодови. ЕЦД кодови. Поузданост кодова. Стандардни кодови. Представљање бројева у рачунару. Типови података и њихов значај. Елементарне логичке функције и елементарна логичка кола. Де Морганови закони и основни Булови идентитети. Начини приказивања логичких функција. Основне логичке функције-функције две променљиве. Појам фиктивног аргумента. Аналитички и таблично налажење фиктивних аргумената. Потпуна дисјунктивна и потпуна коњуктивна норма функције. Шенонова теорема развоја. Минимизација логичких функција. Аналитички. Таблична минимизација функција три променљиве. Минимизација – метода Карноа (Карноове мапе). Минимизација – метода Мек Класки (Mc Clusky). Алгоритам и пример 1. Метода Мек Класки – пример 2 (функција 5 променљивих).

Основи електротехнике и електронике

Циљ предмета
Упознавање студената са основним сазнањима из области електротехнике, електронике, прoизвoдње и прeнoса eлeктричнe eнeргиje и елeктричних мaшина значајаних за инжењерску праксу.

Исход предмета
Развијање неопходних способности студената за успешну примену стеченог знања из електротехнике и електронике  у циљу решавања различитих техничко-технолошких проблема.

Садржај предмета
Електростатика (Вектор јачине електричног поља, Гаусов закон, Електрични потенцијал и напон, Проводници у електростатичком пољу, Капацитивност и кондензатори, Диелектрици у електростатичком пољу, Гранични услови, Енергија и силе у електростатичком пољу). Електрична кола временски константне струје (Вектор густине струје и јачина струје, Омов закон и отпорници, Џулов закон, Кирхофови закони, Генератори, Услов преноса максималне снаге, Теорема  одржања снаге, Методе решавања електичних кола, Теорема суперпозиције, Тевененова и Нортонова теорема, Теорема о компензацији, Теорема реципроцитета, Електрична кола са кондензаторима). Временски константно магнетско поље (Вектор магнетске индукције, Био-Саваров закон. Магнетски флукс, Амперов закон, Феромагнетици, Магнетске карактеристике материјала, Гранични услови, Магнетска кола). Временски споро променљиво електромагнетско поље (Електромагнетска индукција, Фарадејев закон, Ленцов закон, Вртложне струје, Површински ефекат и ефекат близине, Сопствена и међусобна индуктивност, Трансформатори, Енергија и силе у магнетском пољу). Електрична кола временски променљиве струје (Простопериодични режим, Импеданса, Решавање кола у комплексном домену, Комплексна снага, Услов преноса максималне снаге, Поправка фактора снаге, Проста резонантна кола, Спрегнута кола, Симетрични трофазни системи). Класификација електронских сигнала, принципи њихове конверзије. Фреквентни спектар електронских сигнала. Појачавачи (неинвертујући и инвертујући појачавачи, диференцијални појачавачи, примена). Операциони појачавачи. Основне физичке особине полупроводника. Транспортне појаве у полупроводницима. ПН спој. Диоде. Диоде референтног напона. Примене диода (регулација напона, једнострани и двострани усмерачи). Биполарни транзистори (поларизација транзистора, ограничења у раду, режими рада, еквивалентно коло за мале сигнале). Примена транзистора (транзистор као прекидач, инверторско коло са транзистором). Транзистори са ефектом поља. JFET. MOSFET са уграђеним и са индукованим каналом.  Поларизација MOSFET-ова. Еквивалентно коло за мале сигнале. MOSFET као прекидач. Једностепени појачавачи са биполарним транзистором.

Рачунске вежбе: Eлeктрoстатика, Електрокинетика, Електромагнетика, Наизменичне стује, Трофазна електрична кола.

Енглески језик 1

Циљ предмета 
Упознавање студента са основним појмовима и терминологијом која се користи у информационим технологијама и фамилијализирање студената са општим језиком науке и посебним језиком професије.

Исход предмета
Савладавање пасивног знања и вештина активног коришћења језика ESP.
Савладавање вештина економизације језика.

Садржај предмета
Repaid review of English grammar. Talking tech. Sciences – Overall view. From “Analitic Engine” to super computer. Beware: Hackers at play and Man created the Chip.

Основи програмирања

Циљ предмета
Стицање знања о алгоритамском решавању проблема, програмском језику C, имплементацији основних проблема програмирања у C-у и дизајнирању обрађених података.

Исход предмета
Стицање знања о алгоритамском решавању проблема, програмском језику C, имплементацији основних проблема програмирања у C-у и дизајнирању обрађених података.

Садржај предмета
Теоријска настава
Представљање циљева предмета, планиране активности, увод у примену и подручја примене програмских језика. Типови података. Карактеристике програмског језика Паскал; Имена, бројеви, ниске података. Дефиниција константи и променљивих. Алгоритамско решавање података. Основне карактеристике конструкције алгоритама; Основне линијске структуре програма. Наредбе уноса и штампања података. Дизајн излазних порука. Услона наредба IF. Наредба вишеструког услова CASE; Петље у циклусу (са коначним бројем корака FOR, са предусловом WHILE и са постусловом REPEAT);Блоковско решавање проблема. Функције као потпрограмске структуре. Рекурзивне функције и њихова примена; Процедуре као потпрограмске структуре. Примена процедура. Рекурзивне процедуре; Интервални и набројиви тип података. Једнодимензиона поља-НИЗОВИ. Унос и штампање низова. Сортирање низова. Рад са низовима; Први колоквијум; Дводимензиона поља-МАТРИЦЕ. Унос и стампање матрица. Рад са матрицама. Скупови; Дефиниција String-a. Рад са String-овима (спајање, претраживање, инсертовање, брисање делова String-a, сортирање); Појам слоговне променлљиве. Рад са слоговима. Имплементација слогова; Стекови. Рад са стековима. Хијарархија стека. Појам датотека и датотечне променљиве. Отварање датотека; Врсте датотека. Унос података. Фомирање поља из датотеке. Рад са датотекама; Други колоквијум.

Практична настава
Имена, бројеви, ниске података. Дефинисање константи и променљивих. Алгоритамско решавање задатака.; Основне линијске структуре програма. Наредбе уноса и штампања података. Дизајн излазних порука. Условна наредба IF. Наредба вишеструког услова CASE; Петље са коначним бројем корака – FOR. Петље код којих је број корака одређен предусловом WHILE и постусловом REPEAT; Функције као потпрограмске структуре. Рекурзивне функције и њихова примена; Процедуре као потпрограмске структуре. Примена процедура. Рекурзивне процедуре; Дефиниција интервалног и набројивог типа података. Једнодимензиона поља – НИЗОВИ. Унос и штампање низова. Сортирање низова. Рад са низовима; Дводимензиона поља-МАТРИЦЕ. Унос и штампање матрица. Рад са матрицама. Скупови; Рад са String-овима (спајање, претраживање, инсертовање, брисање делова String-a, сортирање). Појам слоговне променљиве; Рад са слоговима. Имплементација слогова. Стекови. Рад са стековима. Хијарархија стека. Појам датотека и датотечне променљиве; Отварање датотека. Врсте датотека. Унос података. Фомирање поља из датотеке. Рад са датотекама.

Енглески језик 2

Циљ предмета 
Упознавање студента са основним појмовима и терминологијом која се користи у информационим технологијама и фамилијализирање студената са општим језиком науке и посебним језиком професије.

Исход предмета
Савладавање пасивног знања и вештина активног коришћења језика ESP.
Савладавање вештина економизације језика.

Садржај предмета
Wiring the Ivory Tower from analitic engine to super computer.
The video games and education.
Fiber optics.
Images of Hyperspaces.
A triumph of the Intellect.
The Worlds Biggest piece of pi.
The next revolution.

Математика 2

Циљ предмета
Циљ наставе је оспособљавање студената савладавање виших математичких курсева кроз спознају основних појмова матемaтичке логике.

Исход предмета
Исход наставе: Студенти су оспособљени да прате наставу виших математичких курсева и користе стечена знања на пољима дизајнирања алгоритама.

Садржај предмета
Увод у анализу. Променљиве величине. Функционална зависност. Нацини задавања функције. Неке посебне класе функција. Класификација функција. Гранични процеси. Гранична вредност променљиве величине. Основне особине величина које имају граничну вредност. Гранична вредност нумерисане променљиве. Гранична вредност функције. Бесконачно мале функције. Бесконачно велике функције. Основне теореме о граничним вредностима функција. Гранична вредност колицника sin x/x кад  x тежи 0. Број e. Упоређивање бесконачно малих величина.Непрекидност функција. Непрекидност функције у тачки. Три важније граничне вредности функције. Тачке прекида. Особина функција непрекидних на сегменту. Операције са непрекидним функцијама. Диференцијални рачун. Појам извода. Тангента и нормала криве у равни. Основна правила диференцирања. Изводи основних елементарних функција. Таблица извода. Извод функције дате у параметарском облику. Изводи виших редова. Диференцијал функције. Диференцијали виших редова. Примена извода. Примена извода за испитивање функција. Неодређени интеграл. Неодређени интеграл. Основне методе интеграције. Метода неодређених коефицијената. Неке теореме о полиномима и рационалним функцијама. Интеграција рационалних функција. Интеграција тригонометријских израза. Интеграција неких ирационалних израза. Одређени интеграл. Појам површине криволинијског трапеза. Одређени интеграл. Геометријска примена одређеног интеграла.

Увод у Web

Циљ предмета
Упознавање студената са основним појмовима о Интернету и примена HTML-a.

Исход предмета
Стечено знање омогућује успешно савладавање предмета на вишим годинама студија.

Садржај предмета
Основни појмови о Интернету и Интернет сервисима. Сервис WWW. Појмовно одрељење и примена. HTML као основни језик за WWW. Концепција и фазе Web дизајна. Алати за Web дизајн. FrontPage. Примери домаћих сајтова са упоредном анализом. Примери страних сајтова са упоредном анализом. Напредне технике у Web дизајну (CSS, DHTML, Java). CMS (content management system). ASP и  FHP технологије. Мултимедијални садржаји на WWW и алати за њихово креирање. WWW и електронско пословање.

Структура података и алгоритми

Циљ предмета
Стицање основних знања о структурама података, фундаменталним алгоритмима, анализи и принципима конструкције алгоритама.

Исход предмета
Студент поседује знања о структурама  података, принципима  конструкције и анализи  алгоритама, која је у стању да примени на решавање нових  проблема.

Садржај предмета
Теоријска настава
Низови: дeфиниција низова, операције са низовима, типови података string. Ланчане листе: дефиниција структуре, типови ланчаних листи – једноструко повезане,двоструко повезане, цикличне, основне операције (обилазак, додавање, брисање), напреднеоперације, статичка и динамичка имплементација ланчаних листи. Ред, Магацин, Дек: дефиниција структуре, статичка и динамичка имплементација реда,магацина и дека, основне операције (обилазак, додавање, брисање) код статичке и динамичке имплементације. Хеш таблице: дефиниција структуре, дефиниција појмова (хеш функција, колизија исиноними), решавање колизије(отворено адресирање, уланчавање синонима), имплементација хеш таблице, основне операције (тражење, читање/брисање).Стабла: основни појмови, бинарна и општа стабла, операције (обилазак, додавање и брисање чворова), уређена бинарна стабла, статичка и динамичка имплементација стабла. Увод у конструкцију и анализу алгоритама. Алгоритми сортирања временске сложености O(N log N);  сортирање линеарне сложености, доња граница сложености сортирања. Анализа алгоритама: асимптотска анализа најгорег или просечног случаја; асимптотске ознаке О, о, Ω, Θ; временска и просторна сложеност; израчунавање коначних сума, рекурентне релације, основна  теорема. Графови: основни појмови, претрага у дубину, претрага у ширину. Алгоритамске стратегије: алгоритми грубе силе; похлепни (greedy) алгоритми; рекурзивна стратегија заснована на разлагању (divide-and-conquer); претрага (backtracking), гранање са одсецањем (branch-and-bound), хеуристике. Тражење узорка у тексту. Примери нумеричких алгоритама. Имплементација рекурзије. Свођење репне рекурзије на итерацију.

Практична настава
Настава  се обавља на рачунарима у потпуности прати горе наведене теме а студенти самостално примењују стечена знања.на рачунарима.

Архитектура и организација рачунарских система

Циљ предмета:  Циљ наставе је стицање основних сазнања из микропроцесора, регистара, организација рачунара, меморија, кеш меморија, магистрала и периферија

Исход предмета: Студенти су стекли основна сазнања из из микропроцесора, регистара, организација рачунара, меморија, кеш меморија, магистрала и периферија

Садржај предмета
Појам виртуелне машине – нивои. Структура рачунара. Архитектура процесора. Скуп програмски доступних регистара. Формати инструкција. Начини адресирања. Скуп инструкција. Инструкције преноса. Аритметичке инструкције. Логичке инструкције. Инструкције померања и ротирања. Инструкције скока. Остале инструкције. Механизам прекида. Извори прекида. Обрада прекида и повратак из прекидне рутине. Приоритет прекида и маскирање прекида. Маскирање свих маскирајућих прекида – забрана прекида. Гнежђење прекида. Организација рада процесора. Дијаграм тока инструкције. Операције процесора и синхрони рад. Структура процесора и микрооперације. Ожичена реализација управљачке јединице. Микропрограмска реализација управљачке јединице. Организација магистрале. Методи арбитрације (централизована и дистрибуирана арбитрација). Синхронизација магистрале (асинхроно и синхроно управљање). Хијерархијска организација. Магистрале система високих перформанси. Организација улаза/излаза. Основне технике. Контролери. у/и уређаја. Програмирани у/и са испитивањем бита спремности. Програмирани у/и са коришћењем механизма прекида. Контролери директног приступа (DMA). У/И са DMA контролером. Пренос меморија – меморија. Контролер периферије са DMA приступом. Директна контрола периферије. Мултиплексирање излаза. Контрола седмосегментних дисплеја. Контрола тастатуре. Повезивање D/A и A/D контролера. Основни појмови о рачунарским комуникацијама. Меморија. Основни појмови и поделе. Преклапање приступа меморијским модулима. Кеш меморија. Асоцијативно пресликавање. Директно пресликавање. Сет асоцијативна меморија. Виртуелна меморија.

 

Краћи опис предмета друге године

Дискретна математика

Циљ предмета:  Циљ наставе је стицање основних сазнања из Дискретне математике, теорије графова, математичких модела.

Исход предмета: Студенти су стекли основна сазнања из Дискретне математике, мрежа и графова, математичких модела.

Садржај предмета
Увод у дискретне математичке структуре. Појам континуалне математике. Математички модели. Фникције генератрисе. Низови. Рекурентни низови. Специјални бројни низови. Стирлингови бројеви прве и друге врсте. Белови бројеви. Ојлерови бројеви. Кошијеви бројеви. Конвексни низови.
Класе конфигурације. Савршени диференцирани скупови. Неке специјалне класе матрица, бинарне, Хадамарове и стохастичке матрице. Пермутационе матрице. Перманентне матрице. Елементи класичне комбинаторике. Пермутације, варијације, комбинације, партиције. Пермутације са понављањем елемената. Пермутације са успонима и пермутације са падовима. Пермутације на кругу. Варијације. Комбинације. Комбинације са понављањем. Варијације са понављањем. Партиције и композиције. Комбинације са пребројавањем. Алгоритми за решавање основних задатака комбинаторике. Сортирање. Претраживање. Комбинаторне конфигурације. Блок шеме. Тактичке конфигурације. Системи различитих представника. Коначне равни. Латински правоугаоник. Магични квадрат. Графови. Појам и схватање графа. Дефиниција графа. Неорјентисани графови. Делови графа. Путеви у графу. Повезаност графова. Операције са графовима. Неорјентисани графови. Стабло. Планарни графови. Бојење графа. Одређивање најкраћег пута у графу. Оријентисани графови. Степен чвора. Делови графа. Повезаност. Оријентисана стабла.

Објектно оријентисано програмирање

 

Циљ предмета
Циљ наставе је оспособљавање студената да пишу програме на језику С++ користећи напредне технике програмирања на језику С++.

Исход предмета
Студенти су по одслушаном предмету оспособљени да уз помоћ савременог развојног окружења развијају програме на језику С++.

Садржај предмета
Теоријска настава
Основни елементи С ++ програма. Необјектно- оријентисани концепти језика С ++. Типови података, оператори, изрази и наредбе у језику С++. Функције и у језику С ++. Проширења код С ++ функција у односу на С функције. Рад са датотекама у језику C ++. Отварање и затварање датотека, размена података са датотекама.Принципи објектног програмирања. Апстракција. Сакривање података. Наслеђивање. Полиморфизам. Поновно коришћење кода. Класе у програмском језику C ++. Дефинисање класа и објеката. Методе и пријатељске функције. Заједнички чланови класа. Кон­струк­тори и деструктори. Операторске функције.Наслеђивање у програмском језику C ++. Изведене класе. Виртуелне методе. Апстрактне класе и методе. Изузетци у програмском језику C ++ . Појам изузетка. Пријављивање и прихватање изузетака. Генеричке функције и класе у језику C ++. Дефинисање шаблона. Генерисање функција и класа. Стандардна библиотека класа у језику C ++. Класе за збирке података. Улаз и излаз података.

Практична настава
Улаз/излаз података, оператори, наредбе за контролу тока и низови у програмима у програмском језику С++. Функције, динамичка додела меморије и структуре у програмима прграмског језика С++. Рад са датотекама и динамички повезане листе у програмима прграмског језика С++. Класе у програмском језику C ++. Дефинисање класа и објеката. Методе и пријатељске функције. Дефинисање класа и објеката. Методе и пријатељске функције. Заједнички чланови класа. Кон­струк­тори и деструктори. Операторске функције. Наслеђивање у програмском језику C++. Изведене класе. Виртуелне методе. Апстрактне класе и методе. Изузеци у програмском језику C++. Појам изузетка. Пријављивање и прихватање изузетака. Генеричке функције и класе у језику C ++. Дефинисање шаблона. Генерисање функција и класа.

Рачунарске мреже

 

Циљ предмета
Да се студенти упознају са основним принципима на којима се базира функционисање савремених информационо-комуникационих система и мрежа, као и са њиховом структуром.

Исход предмета
Познавање основних поступака који се примењују у савременим информационим системима приликом размене информација, разумевање структуре различитих информационо-комуникационих система и познавање њихових основних елемената, познавање разлика које постоје у преносу различитих типова информација.

Садржај предмета
Увод. Историјат развоја рачунарских мрежа. Употреба рачунарских мрежа. Таксономија рачунарских мрежа: тачка-ка-тачки, емисионе мреже, LAN, MAN, WAN, Internet.
Референтни модели. ISO/OSI референтни модел. TCP/IP референтни модел. Поређење референтних модела.Мрежни хардвер и софтвер. Мрежни хардвер: Хостови, рутери, мостови, хубови, свичеви, мрежне картице. Клијент-сервер модел. Протоколи и сервиси.
Ниво везе за податке. Контрола грешака и контрола тока. Протоколи са клизајућим прозором. Примери протокола: HDCL, PPP. Локалне мреже. Протоколи за емисионе канале. IEEE стандард 802 за LAN (Ethernet, Token bus, Token ring). Мрежни ниво. Алгоритми за рутирање. Контрола загушења. Мрежни ниво у Internetu. IP протокол. IP адресе. Подмреже.
Транспортни ниво. Транспортне услуге. Адресирање. Успостављање везе. Мултиплексирање. Интернет транспортни протоколи: TCP и UDP.Апликативни ниво. Безбедност мреже и криптографија. DNS, E-mail, WWW.

Дигитална електроника

 

Циљ предмета
Упознавање студената са основним компонентама и принципима рада дигиталних кола система.

Исход предмета
Поседовање основних знања о функционисању дигиталних система и разумевање рада појединих електронских елемената и кола и меморија.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Врсте сигнала и њихов пренос. Компоненте електронских кола: отпорници, кондензатори, калемови. Интегратор, диференцијатор, компоненте електронских уређаја: трансформатори, релеа, кристал кварца. Полупроводнички материјали. Чисти и примесни полупроводници. ПН спој и карактеристика. Реалне полупроводничке диоде и полупроводнички ласер. Биполарни транзистор и ФЕТ-ови. Појачавачи. Појачавачки степени: једностепени појачавачи са биполарним транзисторима и са транзисторима са ефектом поља, вишеслојне силицијумске компоненте: тиристори. Операциони појачавач: основна кола са операционим појачавачима.  Извори за напајање: исправљачи, линеарни прекидачки стабилизатори и конвертори. Интегрисана кола. Операциони појачавач и примене. Транзистори као прекидачки елементи. Мултивибратори. Основна логичка кола. Сложена логичка кола. Сабирачи. Сабирање бинарних бројева. Флип-флоп – РС, Д, ЈК, МС-ЈК. Регистри и померачки регистри. Претварачи. Бројачи.Декодери. Дигиталне меморије. Бистабилна, моностабилна кола, релаксациони осцилатори. Астабилни генератори линеарних временских база. А/Д и Д/А конверзија. Примена за генерисање тактних сигнала, микропроцесорска супервизорска кола. РОМ Меморије. РАМ меморије. Програмабилне компоненте Основи повезивања аналогних и дигиталних система.

Практичне вежбе 
Реализација операционих појачавача, основних логичких кола. флип-флоповова, бројача  Други облици наставе, Студијски истраживачки рад.

Интернет технологије

Циљ предмета
Предмет има за циљ да упозна студенте са основним принципима организације, комуникационим моделом, протоколима, сервисима и технологијама Интернета, као и са решењима и архитектурама везаним за серверску страну Веб сервиса.

Исход предмета
Овладавање знањима и вештинама, неопходним за пројектовање, креирање и практичну примену основних Интернет сервиса.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Увод у ИТ, мрежне технологије и инфраструкутура Интернета, Референтни модели и стандарди у Интернету, TCP/IP протоколи и њихово функционисање (ARP, RARP, IP, ICMP, IGMP, DHCP, RIP TCP,UDP,HTTP,SMTP,POP,IMAP,FTP, DNS), Виртуелне приватне мреже, VPN, VPDN,  MPLS,  IPSec, Приступ Интернету са приватним адресама (NAT, NAPT, PAT). Сервер-клијент модел Интернет сервиса. Технологија и принцип успоставља интернет сервиса (DNS, DHCP, SNMP, VoIP, аудио и видео коференције). Кориснички оријентисан преглед језика база података Развој апликација у Интернет окружењу. Технологије мултимедијалних података,  Интерактивност на вебу: скрипт језици, Аплета, Сервисно орјентисане архитектуре, Дистрибуирано рачунарско окружење, Виртуелизација и Cloud Computing, Будућни развој ИТ.

Практична настава:
Вежбе. Развој веб апликација употребом технологија Други облици наставе, Студијски истраживачки рад.

Базе података

Циљ предмета
Оспособљавање студената за пројектовање шеме релационе базе података на концептуалном и имплементационом нивоу.

Исход предмета
Оспособљеност студената за пројектовање шема база података на концептуалном и имплементационом нивоу, као и за израду базе података употребом упитног језика. Студенти ће након успешно завршеног курса бити у стању да самостално обављају послове администратора базе података, и успешно користе система за управљање базама података и њихове сервисе.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Основни појмови и термини. Структура података. Концепција базе података. Моделовање података.  Основни модели података.  Концептуални модели, Објектно оријентисани модели, Модел ентитета и повезника и његово повезивање са објектним моделом података. Релациони модел. Структура релационог модела. Операције релационог модела. Релациони упитни језик. Релационе базе података. ER и EER модел, ентитетски и референцијални интегритет, релациона алгебра и релациони рачун. Упитни језици база података. Општи поглед на језике база података, SQL стандард релационих база података. Развој SQL-а, типови података и наредбе. Пресликавање концептуалне шеме на релациону шему. Програмирање у релационим базама података.. Уграђивање непроцедуралних упита у процедуралне језике. Дизајн релационих база података. Алгоритми дизајна база података, функционалне зависности, нормалне форме, вишевредносне зависности. Обрада трансакција. Трансакције, неуспех и опоравак. Меморисање података и индексирање.. Нормалне форме – пројектовање релација нормализацијом. Дизајнирање логичке и физичке структуре базе података и подешавање.  Увод у дистрибуиране базе података. Дистрибуирано складиштење података, дистрибуирана обрада упита. Физичко пројектовање база података. Структура датотека. Простор за табеле и сегменти. Кориснички објекти БП. Типови података. Меморијска структура.

Практична настава:
Вежбе. Microsoft Access, MySQL, SQL. Пројектовање ЕР модела података на примерима, коришћењем одговарајућег алата. Увежбавање пројектовања релационог модела података путем превођења ЕР модела података у одговарајућем алату. Манипулисање подацима путем илустративних SQL упита; Други облици наставе, Студијски истраживачки рад.

Оперативни системи

Циљ предмета
Циљ наставе је стицање основних сазнања из Оперативних система, упознавање основних процеса.

Исход предмета
Студенти су стекли основна знања из оперативних система

Садржај предмета
Дефиниција и модел оперативног система. Језгро оперативног система (кернел).
Процеси и промене стања. Операције над процесима. Креирање процеса. Контролни блок процеса. Додељивање процесора. Механизам прекида. Врсте прекида. Обрада прекида. Распоређивање. Управљање меморијом. Једнокориснички мониторски системи. Додељивање меморије у партицијама. Додела меморије у фиксним деловима. Динамичка додела меморије у деловима. Техника преклапања. Систем виртуелних меморија. Израчунавање виртуелне адресе. Израчунавање адресе применом асоцијативних меморија. Страничење и сегментација. Додела меморија у страницама. Додела меморије у сегментима.Управљање улазом и излазом.
Управљање датотекама. Директоријуми. Команде за рад са директоријумима. Организација директоријума. Директоријум са једним нивоом. Директоријум са два нивоа. Директоријуми са структуром стабла. Операције са датотекама. Прављење датотеке. Уништавање датотеке. Отварање и затварање датотека. Приступање датотеци. Права приступа датотекама и диреткоријумима. Смештање датотека и директоријума. Континуално смештање. Повезано смештање. Индексирање. Мапирање блокова.

Нумеричка математика

Циљ предмета
Стицање основних знања из нумеричке анализе и оспособљавање студената за њихову примену.

Исход предмета
Оспособљавање студената за примену једноставнијих нумеричких метода, повезивање знања из нумеричке математике са осталим гранама математике, рачунарства и инфoрматике.

Садржај предмета
Теоријска настава
Приближни бројеви и грешке.Грешка израчунавања вредности функције. Интерполација.Интерполациони полиноми. Грешка интерполације. Нумеричко диференцирање. Диференцни количници. Грешка нумеричког диференцирања. Нумеричка интеграција. Примитивне квадратурне формуле. Нутн-Котесове формуле. Нумеричко решавање једначина. Локализација решења. Општи итеративни поступак. Посебни итеративни поступаци.

Практична настава:
Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад. Решавање задатака и проблема уз помоћ рачунара.

Дигитална обрада сигнала

Циљ предмета
Усвајање основних знања о анализи, синтези и обради дигиталних сигнала. Упознавање са методама практичне реализације преносне функције. Упознавање Матлаб наредби за анализу и обраду дигиталних сигнала.

Исход предмета
Теоријска и практична знања о дискретним системима и њиховој реализацији. Упознавање Матлаб наредби за анализу и обраду дигиталних сигнала.

Садржај предмета
Фуријеов ред. Дискретизација континуалних сигнала. Реално и идеализовано одмеравање временски континуалних сигнала. Теорема одмеравања. Импулсни одзив у временском домену. Конволуција. Лапласова трансформација. Веза између Лапласове и Фуријеове трансформације. Примена Лапласове трансформације на решавање линеарних диференцијалних једначина. Функција преноса линеарног система. Стабилност система. Одзив линеарних континуалних система на произвољну побуду. z  трансформација. Инверзна z трансформација. Дискретна Фуријеова трансформација. Краткотрајна Фуријеова трансформација. Дискретне мреже. Линеарне диференцне једначине са константним коефицијентима. Блок дијаграм за представљање дискретних мрежа. Преносна функција дискретне мреже. Фреквенцијски одзив. Континуално дискретне трансформације. Трансформација извода. Импулсно инваријантна трансформација. Билинеарна трансформација. Нерекурзивни дигитални филтри. Мреже са линеарном фазном карактеристиком. Пројектовање нерекурзивних филтара. Прозорске функције. Пројектовање нерекурзивног филтра у фреквенцијском домену. Хилбертов трансформатор.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе. Трансформације независних променљивих: операције померања, рефлексије и скалирања. Парне и непарне функције. Анализа кола првог и другог реда. Елементарни сигнали. Представљање функција преко елементарних сигнала. Лапласова трансформација. Инверзна Лапласова трансформација и њено израчунавање. Конволуција. Израчунавање конволуције у временском домену. Израчунавање конволуције помоћу Лапласове трансформације. Фуријеов ред. Развијање периодичних функција у Фуријеов ред. Одређивање излаза система за дати улазприменом Лапласове трансформације. Израчунавање z трансформације на основу Лапласове трансформације.

Сигурност и заштита рачунарских система

Циљ предмета
Систематско подизање свести студената о безбедносним опасностима приликом коришћења информационих технологија као и о методама напада и заштите рачунарских система.

Исход предмета 
Оспособљавање студената да приликом пројектовања и коришћења рачунарских система поступају одговорно и свесно управљају ризиком. Оспособљавање студената да примењују адекватне организационе, техничке и криптографске мере заштите на својим будућим радним местима.

Садржај предмета
Теоријска настава
Безбедносне претње и опасности. Методологија изградње заштите. Криптографске методе за заштитукриптографски алгоритми, дигитални потписи, дигитални сертификати. Симетрични и асиметрични криптографски алгоритми, хасх функције, размена кључева. Управљање кључевима. Организационе и друге некриптографске мере за заштиту. Основни механизми за заштиту. Управљање заштитом.  Заштита електронске поште. Мрежне баријере. Wеb заштита. Електронска трговина и заштита.

Практична настава
Израда пројекта заштите рачунарског система.

 

Краћи опис предмета треће године

Објектно оријентисано моделовање

Циљ предмета
Стицање знања о објектно оријентисаном моделовању и имплементацији програмском језику Java.

Исход предмета
Оспособљавање за рад са програмима који слузе за моделовање а који се базирају на стандардима UML-а. Основи програмског језика Јава и генерисање кода на основу развијеног модела и обратно (синхрони и реверзни инжењеринг).

Садржај предмета
Теоријска настава
Представљање циљева предмета. Историја развоја UML-а. Упознавање са Rational rose UML И Тelelogic Tau UML. Итеративни и инкрементални разивотни циклус пројекта; Установљавање корисничких функција; понашање система; Извођачи; Корисничке функције; Релације корисничких функција.Дијаграми корисничких функција. Дијаграми активности, Проналажење класа, Појам објекта,  Његово стање, понашање и идентитет. Стереотипи класа, правилно уочавање класа, пакети, дијаграм класа. Дефиниција интеракције објекта. Реализација корисницких функција. Опис и документовање различитих сценарија. Дијаграм секвенци. Дијаграми сарадње.
Одређивање релација. Релације асоцијације. Релације окупљања. Разлика ове две релације, Имене улога. Индикатори вишеструкости. Рефлексивне релације. Релације између пакета; Представљање понашања и структуре. Прављење операција. Документовање класа. Релације и декларација операције. Атрибути класа. Документовање атрибута. Класа, атрибути и операције; Наслеђивање.
Генерализација. Специјализација. Стабла наслеђивања. Једноструко и вишеструко наслеђивање. Наслеђивање и окупљање; Понашање објеката. Моделовање динамичког понашања. Стања. Транзиција стања. Посебна стања; Прављење модела. Хомогенизација. Комбиновање класа. Подела класа. Елиминисање сувишних класа. Провера конзистентности. Працење догађаја. Прављење и провера документације у неком од специјализованих алата (DOORS); Дизајнирање архитектуре система. Потреба за архитектуром. Приказ архитектуре. Логички приказ. Приказ имплементације. Приказ процеса. Приказ распоређености. Приказ корисничких функција; Грађење итерација. Пројектовање корисничких интерфејса.
Пројектовање релација. Пројектовање атрибута и операција. Пројектовање наслеђивање; Имплементација генерисаног модела у генерисању кода. Едитовање генерисаног кода и његово инсертовање у модел-синхрони инжењеринг;  Компајлирање кода. Извршење кода. Класе у Jави. Класе повезане асоцијацијом у Јави. Реверзни инжењеринг. Израда кода и реверзни инжењеринг у Јави, С++ или Visual Basic-у.
Практична настава
Рад са UML-ом. Telelogic Browser. Пројектна хијерархија UML-а; Коришћење UML Brоwsеrа и његово подешавање; Рад са дијаграмима. Основне операције; Кориснички дијаграми (UCD). Рад са корисничким дијаграмима; Дијаграм класа. (CD, cad). Упознавање са основним појмовима дијаграма класа; Секвенцијални дијаграм (SD); Дијаграм стања (STD). Дијаграм активности (AD); Дијаграм компоненти (CPD). Дијаграм распоређености (DPD); Синхрони инжењеринг; Реверзни инжењеринг.

Интелигентни системи

 

Циљ: Упознавање са основним постулатима интелеигентних техника решавања проблема, вештачке интелигенције и неуронских мрежа, као и са напредним техникама претраживања, машинског учења и представљања знања.

Исход предмета: Овладавање теоријским знањем и способношћу софтверске имплементације метода и алгоритама рачунарских интелигентних система и вештачких  неуронских мрежа.

Садржај предмета
Теоријска настава: Основи вештачке интелигенције. Представљање знања. Претраживање као метода решавања проблема. Простор стања. Стратегије претраживања. Стратегије управљања претра­жи­вањем. Хеуристичко претраживање. . Еволуционо и генетско програмирање.  Методе имплементације претраживања и представљања знања. Продукциони системи.  Експертни системи.. Механизми закључивања. Пробабилистички и fuzzy приступ закључивању. Машинско учење. Вештачке неуронске мреже. Биоинформатички алгоритми.

Практична настава:
Израда пројеката

Развој Web апликација и Web дизајн

Циљ предмета
Усвајање системског приступа развоју Веб апликација које интегришу податке из различитих извора (релационих база, XML докумената, Веб сервиса) и омогућавају приступ великом броју корисника преко различитих клијената укључујући и мобилне клијенте.

Исход предмета
Студенти треба да стекну довољна теоријска и практична знања да могу да пројектују и реализују комплексне Веб апликације са квалитетним корисничким интерфејсом.

Садржај предмета
Семантичко означавање елемената. Напредни концепти CSS-а. Основни концепти прилагодљивог (Responsive) Веб дизајна. Богати Веб кориснички интерфејси и AJAX. Архитектура напредних Веб апликација. Доменски вођено пројектовање. Пројектни обрасци у пословним Веб апликацијама. MVC парадигма при развоју Веб апликација. Инверзија контроле. Серијализација и пренос података, XML и JSON. Oбјектно-релационо мапирање. HTTP протокол. REST Веб сервиси. Скалабилност и постизање високих перформанси Веб апликација.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе. Имплементација прилагодљивог Веб корисничког интерфејса. Основе JQuery-a. Селектори, обрада догађаја и манипулација DOM елементима. Оптимизација JavaScript-a и саобраћаја ка серверу. JSON. Datadash атрибути. MVC на примеру PHP Symfony2 окружења. Упознавање са окружењем. Компоненте окружења. Обрада података са клијента. Инверзија контроле. Серијализација података. Шаблони. ОРМ алат – Doctrine. Имплементација REST Веб сервиса.

Рачунарске телекомуникације

Циљ предмета
Стицање теоријског и практичног знања о примени рачунара у реализацији савремених комуникационих сервиса.

Исход предмета
Познавање актуелних метода и техника успостављања комуникације и позданог преноса података на различитим нивоима TCP/IP комуникационог модела. Познавање практичних реализација различитих комуникационох протокола и сервиса као и мрежних архитектура.

Садржај предмета
Рачунар као комуникациони уређај. TCP/IP комуникациони модел. Физички ниво преноса података у рачунарским комуникацијама. Стандардни електрични интерфејси физичког нивоа. Модемске комуникације и широкопојасни приступ Интернету. Интернет PPP протокол. Комуникациони системи засновани на IEEE 802.3 стандарду. IP комуникације. IP комуникациона инфраструктура за приступ Интернету. Уређаји за реализацију приступа Интернету. Услуге и протоколи транспортног слоја. TCP комуникације. Слој апликација у телекомуникацијама намењен приступу Интернету. Савремени телекомуникациони сервиси и Интернет. Алгоритми за генерисање случајних променљивих са задатим расподелама. Случајни сигнали. Конволуција и корелација случајних сигнала. Спектрална анализа случајних сигнала. Моделовање телекомуникационих канала. Моделовање предајника и пријемника. Симулација преноса дигиталних сигнала у основном и транспоновaном опсегу. Системи за адаптивну обраду случајних сигнала. Симулација филтрирања и адаптивне еквализације. Софтверска имплементација Витербијевог алгоритма. Софтверска имплементација кодовања и декодовања линеарних блок кодова. Софтверска имплементација Витербијевог алгоритма за декодовање конволуционих кодова. Монте Kарло симулације за процену вероватноће грешке.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе.

Видео продукција

Циљ предмета
Током ових предавања студенти уче технику снимања и уноса видео материјала у рачунар, његову обраду и монтажу. Циљ предмете је да се студенти упознају са свим елементима продукционог циклуса и науче појединости у креиранју различитих видео форми.

Исход предмета
Студенти ће бити оспособљени да  сниме кадрове које ће моћи да монтирају у формат кратке видео форме. Имаће знање употребе различитих видео формата и алата у Adobe Premiere програм. Активно ће користити монтажу видео материјала кроз употребу програма Adobe Premiere и естетике видео продукције.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Упознавање са различитим видео и аудио форматима, снимање камером, рад у програму за нелинеарну видео монтажу Adobe Premiere Pro, употреба основних ефеката и алата, графика, контрола звука у процесу монтаже.
Упознавање са основним естетским елементима у видео продукцији.

Практична настава: Током практичне наставе студенти се упознају са радом у самом софтверу, његовим алатима и функцијама. На различитим видео материјалима студенти вежбају поступке у монтажи и примену различитих технологија и знања у изради видео радова који су намењени филмској, телевизиској и web видео продукцији.

 

Телекомуникациони системи и мреже

 

Циљ предмета
Овладавање основним знањима везаним за постојеће телекомуникационе мреже и протоколе, и стварање базе знања за изучавање савремених телекомуникационих мрежа.

Исход предмета
Историјат телекомуникационих мрежа. Врсте телекомуникационих мрежа. Слојевита архитектура мрежа. Функције и протоколи слоја везе података и мрежног слоја. Примери примене вишеструког приступа у LAN и MAN мрежама. Рутирање у телекомуникационим мрежама.модулација. Основни поступци дигитализације аналогног сигнала.

Садржај предмета
Увод. Вишенивоовске модулације. Временски мултиплекс. Фреквенцијски мултиплекс. Модулације са псеудослучајним носиоцем. Псеудослучајне секвенце и њихове особине. Модулација са директном секвенцом (DS) и фреквенцијским скакањем (FH). Принципи синхронизације.
Основни принципи OFDM технике. Синхронизација и процена канала код OFDM система. Историјат телекомуникационих мрежа. Врсте телекомуникационих мрежа. Слојевита архитектура мрежа. Функције и протоколи слоја везе података и мрежног слоја. Примери примене вишеструког приступа у LAN и MAN мрежама. Рутирање у телекомуникационим
мрежама.модулација. Основни поступци дигитализације аналогног сигнала.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе.

Рачунарска графика

Циљ предмета
Упознавање студената са основним принципима рачунарске графике, као и са напредним техникама 2D и 3D моделовања. Коришћењем програмских пакета AutoCAD 2D и 3D, Corel DRАW и Photoshop, студенти стичу практично знање из рачунарске графике.

Исход предмета
Минимални
На крају курса сваки студент ће разумети основне принципе рачунарске графике и моћи ће да користи једноставније графичке системе за 2D моделовање.

Пожељни
Успешан студент ће на крају курса моћи самостално да примењује напредне технике 2D и 3D моделовања на реалне проблеме, као и да самостално развија и прилагођава алгоритме рачунарске графике.

Садржај предмета:
Теоријска настава
Визуелно комуницирање. Рачунарска графика. Интерактивна рачунарска графика. Предности интерактивне рачунарске графике. Покретна слика. Предности покретних слика. Динамика у интерактивној рачунарској графици. Технологије интерактивне рачунарске графике. Динамика кретања. Динамика ажурирања. Примена рачунарске графике. WИМП кориснички интерфејси. Интерактивно цртање у пословању, науци и технологији. Аутоматизација канцеларије и електронско издаваштво. Рачунарски подржано пројектовање (CAD, CAE, CAM, CASE). Векторска графика-појмови и технике. AutoCAD 2D и 3D, Photoshop и COREL DRАW.

Практична настава
Векторска графика, појмови и технике. Итеративни и рекурзивни поступци за цртање изломљених линија. Моделирање и представљање геометријских фигура. 3D графика: пројекције конвексних полиедара; трансформације; приказ жичаног модела и осенченог полиедра. Коришћење програмских пакета: AutoCAD 2D и 3D, Photoshop и COREL DRАW.

Паралелно програмирање

Циљ предмета
Упознавање са напредним рачунарским архитектурама и техникама за повећање брзине израчунавања.

Исход предмета
Разумевање различитих архитектура вишепроцесорских система. Студент је оспособљен за паралелно програмирање.

Садржај предмета
Хардверски концепти. Софтверски концепти. Клијент-сервер модел. Примери дистрибуираних система. Комуникације у ДС. Модели Middleware. Позиви удаљених процедура. DCE.Позиви удаљених објеката. RMI. Комуникација базирана на порукама. MPI. Начини именовања. Синхронизација. Синхронизација часовника. Логички и физички часовник. Лампортове маркице. Векторски часовници. Синхронизација међусобно условљених догађаја. Алгоритми избора координатора. Узајамно искључивање. Дистрибуиране трансакције. Конзистентност и репликација. Модели конзистенције. Протоколи. Отпорност на отказе. Поуздана клијент-сервер комуникација. Потребе за паралелним рачунарским системима (ПРС).Класификација ПРС. Перформансе рачунарских система. Убрзање. Амдалов закон. Ефикасност. Ефективни паралелни алгоритми. Принцип неограниченог паралеллизма. Степен паралелизма. Грануларност програма. Зависности у програму. Зависности по подацима. Праве зависности. Антизависности. Излазне зависности. Елиминација зависности. Контролне зависности. Векторски рачунари. Архитектуре. Векторизација петљи. Процесорска поља. Маскирање процесних елемената. Паралелизација угњежђених петљи. Примери SIMD алгоритама. Спрежне мреже (СМ). Статичке СМ. Динамичке СМ: једностепене и вишестепене.Рутирање. Мулипроцесори и мултирачунари. Арбитража на магистрали. Кеш кохеренција. Хардверски протоколи кеш кохеренције: њушкала (Snoopy) и директоријумске шеме. Комуникација и синхронизација процеса у MIMD системима: семафори, монитори, техника слања порука. Примери алгоритама за MIMD системе. Мултипроцесори на чипу

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе.

Теорија информација и заштитно кодовање

Циљ: Упознавање са основним постулатима теорије информације и основним принципима кодовања и компресије информација. Разумевање проблема поузданог, тачног и економичног преноса информација.

Исход предмета: По завршетку курса студенти ће располагати основним техникама, и математичким алатима који се користе при квантитативном одређивању количине информације извора, пренесене информације кроз канал и капацитета континуалног и дискретног телекомуникационог канала. Студент ће стечена знања моћи да примени за пројектовање нивих и  анализи  перформанси постојећих линеарних блок  кодова, цикличних и конволуционих кодова.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Комуникациони системи. Појам информације. Дефиниција количине информације. Дискретни извори без меморије. Ентропија. Дискретни извори са меморијом. Марковљев ивор. Континуални извори информација. Статичко кодовање. Тренутни код. Компактни код. Прва Шенонова теорема. Методе конструкције компактног кода. Хафманов код. Статистички модел канала. Капацитет дискретних канала. Капацитет континуалних канала. Основе заштитног кодовања. Друга Шенонова теорема. Вероватноћа грешке. Хемингово растојање. Витербијев алгоритам. Трелис кодована модуалација. Статистичка теорија детекције. Оптимална детекција.

Практична настава/СИР:
Израда пројеката

Електронско пословање

Циљ: Упознавање са основним постулатима, моделима, формама и инфраструктуром електронског пословања.

Исход предмета: Оспособљавање студената за пројектовање система електронског пословања и њихову имплементацију.

Садржај предмета
Теоријска настава: Основе електронског пословања. Инфраструктура електронског пословања. Окружење и апликације електронског пословања. Електронско пословање унутар организације. Интеграција пословних апликација. Стретегије електронског пословања. Управљање односима са потрошачима (CRM). Управљање партнерским односима (PRM). Управљање продајним ланцима. Мобилна трговина (m-commerce). Елктронско банкарство. Паметне картице. Електронско пословање у јавној управи (e-goverment). Е влада. Заштита података у е-пословању.. Правни аспекти e-biz-a. Законска регулатива у Србији. Маркетинг и рекламирање електронском поштом. On-line догађаји. Будућност и перспективе е-пословања. Мобилно банкарство и трговина, EMPS, Сигурност система електронске трговине,

Практична настава/СИР:
Израда пројеката

Пословно право

Циљ предмета
Оспособљавање студената за разумевање правних аспеката примене информационих система и феномена везаних за рачунарске мреже.

Исход предмета
Студенти могу користити стечена знања  у решавању проблема из праксе.

Садржај предмета
Појам, развој и значај Компјутерског и Cyberправа. Информационо друштво. Примена информационо-комуникационих  технологија  и  људска  права.  Подаци  о  личности.  Приватност  и  заштита  података. Заштита приватности. Заштита података организације. Заштита софтвера и рачунарских програма правом интелектуалне својине: патентом, жигом, ауторским правом. правом нелојалне конкуренције, ауторским  правом,  пословном  тајном.  Заштита  база  података:  сродним  правом, sui  generis правом,  ауторским правом и правом заштите од нелојалне конкуренције. Злоупотреба интелектуалне својине на интернету.  Компјутерски  криминалитет:  појам,  врсте, карактеристике. Cyber криминал.  Жртве  компјутерског  и Cyber криминала.  Дигитални  докази. Откривање. Cyber форензика.  Судски  поступци.  Правни  аспекти електронског пословања. Законска регулатива и ЕУ оквири за развој сервиса е-управе. Инфраструктура и архитектура система е-управе. Политичко деловање на Интернету. Гласање преко Интернета. Виртуелна дипломатија. Мобилна  управа. Е-здравство као сегмент е-управе. Информациона  приватност.  Медицинска  приварност.  Генетска  приватност.  Слобода  изражавања.  Садржаји  у сајбер простору. Својина у сајбер простору. Права интелектуалне својине: софтвер, базе података, Етички  и  професионални  изазови:  друштвена  одговорност,  модели  професионализма,  етички кодекси  и пракса.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе.

 

Краћи опис предмета четврте године

Софтверско инжењерство

Циљ предмета
Стицање основних знања из области софтверског инжињерства, као и оспособљавање за рад са алатима за анализу, дизајн и моделирање софтвера, на основу изложених захтева корисника.

Исход предмета
Оспособљеност студента за дизајн, моделовање, развој и испоруку софтверских производа и анализу нивоа њиховог квалитета. Стицање основе за савладавање курсева из области програмирања, архитектуре и развоја и тестирања софтвера.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Модели софтверског процеса. Управљање софтверским пројектом. Принципи софтверског инжењерства. Прикупљање и анализа захтева. Моделирање система. Употреба прототипова. Формална спецификација. Дизајн, конструкција, тестирање и одржавање. Пројектни обрасци. Значај и применљивост пројектних образаца. Упознавање са основним обрасцима. Корисничке функције и дизајн оријентисан ка кориснику. Клијент – сервер. Увод у клијент – сервер архитектуре, као и клијент – сервер системе са нагласком на дијаграме класа и дијаграме стања. Дизајн софтвера. Општи принципи дизајна: декомпозиција, спајање, кохезија, поновно коришћење, портабилност, флексибилност. Структурна и објектно-оријентисана анализа и дизајн. Формалне спецификације. Евалуација дизајна. Увод у тестирање софтвера. Критеријуми квалитета софтвера. Принципи и методи имплементације. Имплементирање дизајна коришћењем одговарајућих структура података, окружења и АПИ-ја. Анализа, дизајн и програмирање једноставнијих апликација. Примена технологије за имплементацију интерфејса са корисником. Реверзно инжењерство. Стандардизација процеса развоја софтвера. Управљање конфигурацијом. Поновна употреба софтвера.

Практична настава: Увежбавање метода анализа и практичног усавршавање спецификације захтева, као и метода процене трошкова развоја софтвера објектно-оријентисане анализе и описа софтверског производа методама формалне спецификације. Системском и функционално тестирање у пракси, увежбавање метода мерења квалитета софтвера. Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Пројектовање информационих система

Циљ предмета
Усвајање системског приступа унапређењу пословних и других система имплементацијом информационих технологија.

Исход предмета
Практичне вештине потребне за пројектовање, имплементацију и увођење информационих система у савременим пословним системима.

Садржај предмета
Основни концепти информационих система. Организациони аспекти информационих система. Технолошки аспекти информационих система.) Методи анализе и пројектовања информационих система (Анализа иводљивости и предлог системског решења. Моделирање и анализа система. Пројектовање система. Реализација система.) Области примене информационих система за случај решења са доступним изворним кодом (Open Source). (DMS – Информациони системи за управљање и рад са документима, CMS –Информациони системи за менаџмент садржаја, JMS – Java Messaging Service као пример комуникационе инфраструктуре информационих система, Информациони системи на нивоу стратегије, DSS – Информациони системи за подршку одлучивању, Информациони системи за подршку рада са великим бројем корисника – Customer Management Systems, Информациони системи за управљање знањем, Колаборативни информациони системи.)
Практична настава
Вежбе, Други облици наставе. Анализа и пројектовање ИС. Функционална декомпозиција. SSA -прости примери. SSА-сложени примери, речник  података.  PMOV.  IDEF1X,  IE.  Случајеви  коришћења.  Дијаграми  класа.  Узори  у  фази  анализе. Вишеслојна  архитектура  апликација. Дијаграми  секвенци-прости  примери.  Дијаграми  секвенци-сложени примери.  Дијаграми  промене стања.  Коначни  дијаграм  класа.  Трансформација концептуалних  модела.

Информациони системи у производњи и услугама

Циљ предмета
Обучити студенте и оспособити их за тимски рад на решавању проблема у производним и услужним системима применом метода инжењеринга.

Исход предмета
Унапређена знања, способности и вештине студената за тимски рад на решавању проблема кроз стицање знања о процесном приступу, инжењерингу, реинжењерингу, редизајнирању и континуалном унапређивању процеса унутар индустрије.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Процесни приступ и пројектовање процесног модела пословног система; Преиспитивање, побољшање и/или реинжењеринг процеса; Циљеви пословног система и идникатори (перформансе) процеса; Пројектовање производних система; Пројектовање основа за управљање процесима, организационим целинама и пословним системом; Управљање процесима; Утврђивање и унапређивање перформанси процеса; Штедљива (лин) производња; Каизен приступ континуалном унапређивању производње; Мапирање процеса, Студија случајева преиспитивања, побољшања и/или реинжењеринга процеса; Дефинисање циљева пословног система и идникатора (перформанси) процеса; Студија случајева масовне и штедљиве производње – компаније Форд, Тојота и НУММИ. Прегледна и детаљна анализа капитала у производњи. Мапирање производних токова применом технике анализе тока вредности. Пројектовање радних ћелија. Уређење и одржавање добре уређености радних места применом 5С поступка. Израда стандарда изабране операције. Примена СМЕД поступка.

Практична настава:
Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад: Израда и одбрана пројектног задатка.

3Д моделовање и анимација

Циљ предмета
Увести студената у свет 3Д графике и анимације и оспособити их за самосталну реализацију радова из ових области.

Исход предмета
Након положеног предмета студенти ће знати да осмисле и разраде анимацију кроз све фазе предпродукције, анимирају 3Д моделе употребом скелета и путање, и измонтирају рендероване секвенце у једну целину.

Садржај предмета
Теоријска настава
Свет 3Д графике.  Дефинисање геометрије у 3Д графици. Полигонално моделовање. Осветљење и типови светла у 3Д графици. Материјали у 3Д графици. Текстуре у 3Д графици. Алгоритми за рендеровање. Свет анимације. Принципи анимације. Анимација у 3Д графици. Основе граматике филмског језика. Идеја, синпосис и сценарио анимираног филма. Сториборд, поставка и аниматик за потребе анимираног филма.

Практична настава:
Радно окружење софтвера за израду 3Д графике. Полигонално моделовање по скици. Осветљавање сцене. Додавање материјала и текстура. Активирање индиректног осветљења. Напреднија подешавања рендеринга. Анимирање у 3Д графици. Анимација по путањи. Циклична кретања. Раскадриравање једноставне сцене. Анимација скелетом. Израда превизуализације анимације. Рендеровање анимације. Уређивање рендерованих секвенци. Подешавање камере.

 

Безбедност у системима електронског пословања

Циљ предмета
Стицање основних знања из области управљања безбедношћу информација.

Исход предмета
Унапређена знања, способности и вештине студената везане за управљање безбедношћу информација, планирање управљања безбедношћу информација, развој сигурносних програма идентификацију и процена ризику, законска и етичка питања безбедности информација.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Увод у управљање безбедношћу (основни појмови; безбедносне политике/модели/мехнизми; принципи модели и пракса у
управљању безбедношћу информација; планирање безбедности/заштита вредности информација; програми безбедности и
планови за опоравк од непогода;
– Стандарди и сертификација у области безбедности (БС 7799, ИСО 17799, РФЦ 2196, НИСТ СП, системи сертификације)
– Међународна и домаћа законска регулатива у безбедности информација и етичка питања
– Анализа сигурности и технике заштите (рањивост; провера пенетрације; анализа ризика)
– Механизми заштите и руковање инцидентима (архитектуре система за аутентикацију и контролу приступа; управљање
конфигурацијом; системи за надгледање; одбрана мреже; заштита приватности).

Практична настава:
Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад: Израда и одбрана пројектног задатка.

Рачунарски алати

Циљ предмета:

  • да студенти стекну сазнања из рачунарских алата – МАТЛАБ програмирања;
  • да студенти стекну сазнања и вештине програмирања уз примену образовног рачунарског софтвера;

да стекну умења и вештине за извођење наставе уз примену савремених сазнања теорије и праксе из овог подручја.

Исход предмета:

  • савладавање теоријских и практичких знања о принципима, формама и методама наставе из области рачунарских алата;

да знају да анализирају, унапређују, формирају критички и стваралачки однос теорије и сопствене праксе;

Садржај предмета:
Теоријска настава
Основни принципи рада У МАТЛАБ-у. Формати за приказивање нумеричких података. Математичке функције МАТЛАБ-а. Коришћење ХЕЛП-а. Лоок фор команда. Операције са пољима. Проста поља. Приступ елементима поља. Дефинисање поља. Операције са пољима. Рад са матрицама. Функције и операције са матрицама. Решења система линеарних једначина. Специјалне матрице. Симболичка математика. Симболичка алгебра. Решавање једначина. Диференцирање и интеграљење. Графички приказ података. Дводимензионални дијаграми. Тродимензионално цртање. Уређивање дијаграма из палете менија. Цртање дијаграма из радног прозора.  Наредбе за рад са текстом. М- фаилови. Писање функција у МАТЛАБ-у. Релациони и логички оператори. Контролне петље. for petlje, while petlje, if-else-end strukture.

Практична настава
Рад на рачунару;

Операциона истраживања

Циљ предмета
Упознавање студената са основним појмовима и методама операционих истраживања  (линеарно, нелинеарно и целобројно програмирање).

Исход предмета
Оспособљава студенте за математичко моделирање пословних и  организационих система и решавање практичних проблема менаџмента применом квантитативних метода уз коришћење савремених софтверских алата.

Садржај предмета
Теоријска настава
Увод у операциона истраживања (ОИ) и математичко програмирање: методологија ОИ,  математички  модел,  допустиво  решење,  оптимално  решење,  локални  и  глобални  оптимум. Линеарно програмирање (ЛП) и његова својства. Геометријска интерпретација ЛП. Општи, симетрични, стандардни и канонски  облик  проблема  ЛП.  Симплекс  метода.  Могући  исходи  симплекс  методе.  Дуални  проблем  ЛП,  његова својства и могућности примене. Отворени и затворени транспортни проблем (ТП). Неки специјални  проблеми ТП. Стандардни проблеми комбинаторне оптимизације (проблем асигнације, ранца и сл.) и  њихово  решавање  егзактним  и  приближним  методама.  Целобројно  програмирање  и  методе  решавања.  Основна  својства и особине проблема нелинеарног програмирања (НП). Примена ЛП и НП у пословној аналитици.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе.

Практикум из основа дизајна

Циљ предмета
Реализација конкретних пројекта из реалне дизајнерске праксе, који интегришу сво претходно стечено знање у циљу израде оригиналног репрезентативног потрфолија студента, којим би истакао своје квалитете и специфичности свог израза.

Исход предмета
Студенти ће бити оспособљени да одабрани материјал интегришу у јединствену целину, коју ће самостално конструисати и графички опремити, како би формирали портфолио који ће адекватно осликавати њихово знање, умеће и лични израз.

Садржај предмета
Теоријска настава

Увод у процес креирања портфолија, објашњење појма и његове карактеристике, важност портфолија у будућој радној пракси. Јавна прзентација и анализа радова, дискусије на тему постојећег материјала и, у складу са тим, усмеравање и  планирање будућих активности.

Практична настава:
Рад у адекватним софтврима на модификацији, допуни, сортирању материјала и графичкој опреми самог портфолија.

Мултимедије

Циљ предмета
Стицање теоријских знања о мултимедијалним системима, као и практичних вештина у раду са мултимедијалним алатима за дизајн и имплементацију мултимедијалних система и практичних вештина у руковању, архивирању, програмирању, синхронизацији, преносу и презентовању мултимедијалних токова података.

Исход предмета
Оспособљеност студената за примену техника прикупљања, руковања, архивирања, програмирања, синхронизације, преноса и презентовања мултимедијалних садржаја. Познавање основних принципа компресије мултимедијалних садржаја, карактеристика преноса мултимедијалних токова података, као и оспособљеност за рад са мултимедијалним програмским апстракцијама Macromedia/Adobe.

Садржај предмета
Теоријска настава:

Увод у мултимедијалне технологије. Примене мултимедије. Хардвер и софтвер за мултимедијалне системе. Креирање мултимедијалног садржаја. Рад са текстом. Рад са звуком. Рад са видео записима. Обрада аудио/видео материјала. Обрада и кодовање. Дигитална телевизија. компресија
без и са губицима, Стандарди. Преглед стандарда за компресију и оптичко складиштење (стандардни алгоритми; JPEG2000 i MPEG 1, 2, 4, 7 i 21; CD DA-ROM-WO-RW). Мултимедијални оперативни системи. Пренос и чување мултимедије. Обједињавање софтвера за слику и звук. Синхронизација звука и слике. Напредне технике и нелинеарне монтаже. Начини пребацивања аудио/видео материјала са екстерних аналогнох и дигиталних уређаја на хард диск (композитно Y/C и пребацивање преко FireWare 1394 протокола). Колориметријска корекција снимљеног видео материјла. Web и NET технологије. Мултимедија и интернет.

Практичне вежбе 
Пребацивање аудио/видео материјала са различитих дигиталних форматау рачунар. Употреба алата: Adobe Premier и  Adobe Photoshop. Обједињавање софтвера за звук и слику. Комбиновање покретне графике са живим аудио/видео материјалом. Комбинација живе слике са 3D софтвером: Adobe Photoshop, Sony Vegas.   Колориметријска корекција снимљеног видео материјла из AVI формата у различите MPEG  и H.263 и H.264 формате. Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Глобални информациони системи

Циљ предмета
Овладавање знањем, методама и технологијама неопходним за пројектовање и имплементацију
географских информационих система (ГИС).

Исход предмета
Теоријска и практична знања о принципима, методама, софтверским алатима, компонентама и
оквирима за пројектовање и имплементацију географских информационих система (ГИС).

Садржај предмета
Архитектура сателитског комуникационог система. Орбите сателита. Лансирање, позиционирање и одржавање сателита на орбити. Архитектура сателита – сателитски подсистеми. Анализа сателитског линка. Технике вишеструког приступа сателиту (FDMA, TDMA, CDMA). Комуникациони сателити. Сателитски мобилни системи. VSAT системи. Архитектура земаљске станице. Сателитски навигациони системи (GPS, GLONASS, GALILEO). Географске и картографске основе ГИС. Позиционирање и GPS (Global Positioning System). Модели геопросторних података.
Репрезентација геопросторних података и алгоритми за њихову обраду. Индексне структуре и методе приступа. Базе просторних података. Архитектура и дизајн ГИС-а. Геовизуелизација и ГИС интерфејси. Анализа геопросторних података. Време у ГИС – управљање просторно-временским подацима. OGC спецификације и стандарди. Wеб ГИС и дистрибуирани ГИ сервиси. Мобилни ГИС и локационо-засновани сервиси.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе. Рад на пројектовању и имплементацији географског информационог система коришћњем коемрцијалних и open source софтверских компоненти, оквира и платформи. Пројектовање базе просторних података. Имплементација ГИС функционалности за смештање, обраду, претраживање и визуелизацију геопросторних и просторно-временских података. Имплементација Web ГИС-а и Web сервиса заснованих на OGC стандардима и спецификацијама.

Пословни информациони системи

Циљ: Упознавање са основним постулатима интелеигентних техника решавања проблема, вештачке инталигенције и неуронских мрежа, као и са напредним техникама претраживања, машинског учења и представљања знања.

Исход предмета: Овладавање теоријским знањем и способношћу софтверске имплементације метода и алгоритама рачунарских интелигентних система и вештачких  неуронских мрежа.

Садржај предмета
Теоријска настава: Основи вештачке интелигенције. Представљање знања. Претраживање као метода решавања проблема. Простор стања. Стратегије претраживања. Стратегије управљања претра­жи­вањем. Хеуристичко претраживање. . Еволуционо и генетско програмирање.  Методе имплементације претраживања и представљања знања. Продукциони системи.  Експертни системи.. Механизми закључивања. Пробабилистички и fuzzy приступ закључивању. Машинско учење. Вештачке неуронске мреже. Биоинформатички алгоритми.

Практична настава/СИР:
Израда пројеката

Програмирање интернет апликација

Циљ предмета
да се студенти стекну теоријска и практична знања из области Web програмирања, потребна за развој вишеслојних Web апликација.

Исход предмета
По завршетку овог предмета студенти треба да буду у стању да реализују вишеслојну Web апликацију која интегрише податке из базе података и генерише приказ података већем броју различитих корисника.

Садржај предмета
Web као мултимедијални сервис Интернета, HTTP протокол и HTML. Елементи HTML језика. CSS-Дефинисање и употреба стилова. Програмирање клијента (Елементи JavaScript језика). Интерактивне Web апликације. Програмирање сервера. (CGI, ASP, PHP). Вишеслојне Web апликације. Основне Јава технологије за Web програмирање. Елементи XML-а и његова примена. Пресликавање XML-а у HTML Web сервиси. AJAX технологија и Web 2.0. Рад са неструктуираним подацима. Формални опис и процесирање XML докумената (DTD, XML Shema, DOM XML, SAX, XSLT). XML и RDF спецификација. Web сервиси и СОА апликације. Rest севиси. Коореграфија и оркестрација Web сервиса. Скалабилност, поузданост и сигурност Web апликација. Персонализација Web-a. Web 2.0 технологије. Интернет као платформа. Web и мобилне апликације. Web управљање.

Практична настава
Вежбе, Други облици наставе. Елементи HTML-а, CSS . JavaScript, синтакса и елементи језика, Објектни концепт. ДОМ (Document Object Model). Програмирање сервера, PHP програмирање сервера, прихватање и реформатирање података за приказ, приступ бази података, сесије података, шаблони података. Развој вишеслојне Web апликације.

Развој софтвера

Циљ предмета
Овладавање фазама, као  и упознавање са теоријом, основним техникама и методолошким приступом у процесу развоја софтвера.  Упознавање са методологијом планирања софтверских пројеката.

Исход предмета
Оспособљеност за имплементацију, управљање и планирање сложеним софтверским пројектима, Стицање напредних знања из софтверског инжењерства.

Садржај предмета
Теоријска настава:
Дизајн и конструкција софтвера. Узроци пројектовања нижег нивоа. Формални приступи дизајну. Анализа дизајна заснована на  критеријумима квалитета, Побољшање ефикасности, поузданости. Системи за контролу верзија. Екстремно програмирање (ЕП). Методологија развоја софтвера. Животни циклус софтвера у ЕП. Испоруке и итерације софтвера. Развој у оквиру итерације. Одржавање у оквиру ЕП. Метрика софтвера. Традиционалне метрике. Технике тестирања софтвера и принципи. Методологија тестирања софтвера, Аутоматизовано тестирање. Одржавање софтвера, Реверзни инжењеринг. Разумевање кода писаног од стране других аутора. Побољшање функционалности и унапређење. Побољшање перформанси и флексибилности софтвера. Рефакто-рисање. Рефакторисања нижег нивоа кроз примере. Алати за аутоматско рефакторисање.

Практична настава:

Вежбе. Разрада концепата, фаза и техника развоја софтвера и примена на актуелним примерима у пракси. Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Стручна пракса

Циљеви стручне праксе:
Стицање непосредних сазнања о функционисању и организацији предузећа и институција које се баве пословима у оквиру информационих технологија и оспособљавање студената за могућност примене претходно стечених знања у пракси.

Очекивани исходи стручне праксе:
Оспособљавање студената за примену претходно стечених теоријских и стручних знања за решавање конкретних практичних инжењерских проблема у оквиру изабраног предузећа или инсититуције. Упознавање студената са делатностима изабраног предузећа или институције, начином пословања, управљањем и местом и улогом инжењера у њиховим организационим
структурама.

Садржаји стручне праксе:
Формирају се за сваког кандидата посебно, у договору са руководством предузећа или институције у којима се обавља стручна пракса, а у складу са потребама струке за коју се студент оспособљава.

Методе извођења:
Консултације и писање дневника стручне праксе у коме студент описује активности и послове које је обављао за време стручне праксе.

 

Завршни рад

Циљеви завршног рада:
Да студент који је положио испите на студијском програму омогући практичну примену знања и реализацију неког задатка из праксе и захтева примену стечених знања и вештину у практичном раду на рачунару.

Очекивани исходи:
Завршетком студија студент на овом нивоу је компетентан за разумевање задатака у оквиру свога посла и способан је да аргументовано разматра и елаборира решења проблема. Такође је компетентан да формулише и одбрати предложена решења проблема, размењује идеје, информације како са експертима тако и са и лаицима, као и да преузме одговорности у тимском раду.

Општи садржаји:
После положених свих испита предвиђених студијским програмом, студент има обавезу израде и полагање завршног рада. студент након договора са преметним наставником добија тему за завршни рад у току последње године студија. Завршни рад обухвата израду и одбрану рада. За завршни рад одређују се теме које су од непосредног значаја за обављање послова за које се студент образује. Завршни рад брани се пред комисијом која се састоји од најмање три наставника са Факултета или истраживача са стеченим научним звањем. Теме за дипломски рад бирају се из група ужестручних предмета које су унапред припремљене и одобрене од стране катедре. Тема коју студент ради за дипломски рад треба да садржи: теоретско-стручну обраду неког проблема или израду конкретног пројектног задатка (не сувише обимно). Рад треба да буде истраживачког карактера. Материјал за тему мора бити садржан у постојећој стручној литератури, а проблем мора бити шире и дубље обрађен, него что се изучава Наставним планом и програмом из конкретног предмета.
Завршни рад треба да садржи следеће целине:

  1. Наслов, име кандидата и ментора.
  2. Садржај
  3. Увод
  4. Основни део.
  5. Материјал и методе рада.
  6. Резултати експеримената и дискусија
  7. Закључак.
  8. Резиме на српском и страном језику.

9. Литература.

Обрада рада се врши на рачунару, користећи лист А4 формата са једне стране. Завршни рад на основним академским студијама –предаје се у 4 примерка. Дипломски рад се брани пред комисијом од три члана (председник, ментор и члан). Термин одбране заказује се у року од 15 дана од предаје рада, преко огласне табле факултета, где се објављује и састав комисије. Предати рукопис рада комисија прегледа и оцењује. Ако је рад оцењен позитивно кандидат стиче право на усмену одбрану. Усмена одбрана је јавна и обавља се пред комисијом и гостима. У току одбране кандидат излаже писани део рада; тема, циљ, коришћене методе, добијени резултати, значај и могућности практичне примене. После излагања кандидат одговара на питања чланова комисије и гостију. Усмена одбрана укупно траје 45 минута. Након завршене усмене одбране комисија утврђује оцену одбране и укупну оцену и саопштава је кандидату. Израда и одбрана завршних радова на дипломским академским студијама другог и трећег степена регулисана је општим актом факултета.

Методе извођења:
На одбрани завршног рада користити класичне методе уз коришћење пројектора.

Након завршених четворогодишњих основних академских студија студент стиче академски назив

ДИПЛОМИРАНИ ИНЖЕЊЕР

ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

И СИСТЕМА